Kako se navići na život posle Erazmusa?

Pre nego što sam uplovila u svet Erazmus života nisam razmišljala o tome šta će se desiti kada se vratim sa te iste studentske razmene. Da li je to neophodno? Da li treba isplanirati i sagledati sve posledice razmene ili se treba samo prepustiti svom osećaju? Ljudi koji me poznaju dobro znaju da sam osoba koja će tri puta razmisliti dok donese neku važnu odluku, međutim, što se Erasmus+  razmene tiče nisam išla toliko u detalje.

Kroz cele svoje studije sam to potajno želela, ali uvek su se zadesili neki drugi prioriteti. Znala sam samo da želim da odem, želim da napravim još jedan korak dalje iz zone komfora, želim da izazovem sebe, da živim onako kako do sada nisam živela! Da načinim promenu.

Vratila sam se sa studentske razmene. Sve je tako isto, kao onomad, pre 5 meseci kada sam krenula na tu istu mobilnost studenata? Hm, ne baš. Misliš da nastavljaš tamo gde si stao, međutim počinješ da prihvataš da se život u tvom gradu isto odvijao, ništa nije isto. Pokušaću da vam dočaram kako je meni bilo kada sam se vratila iz Haena, Španije i kako je tekao proces vraćanja u “normalu”.

Odakle početi kada se vratiš? Šta prvo učiniti, kome se javiti? Da li prvo da rešavaš fakultet ili ipak prvo da posvetiš vreme sebi i svojim najmilijima? Nema pravila.

Imala sam sreću da sam deo Erazmus studentske mreže u Novom Sadu. Razgovor sa kolegama koji su prosto razumeli moj Erazmus jezik, pomogli su mi da sve svoje nedoumice rešim. Imala sam sa kim da popričam i dobila sam smernice na koji način da filtriram svoje emocije. Hvala im! Ono što je neophodno jeste da se vodiš svojim unutrašnjim instiktom, da radiš ono što te čini srećnim u tom trenutku. Teško je, i da postoji post-Erasmus depresija, ali svako je doživi na svoj način. Imam prijatelje koji su tugovali danima zato što više nisu na razmeni, želeći da se što pre vrate, drugi su pak sasekli sve kontakte sa ljudima koji su ih podsećali na tu istu razmenu kako bi se što pre navikli na staro okruženje. Neko kao ja, se uhvati u koštac sa svojim obavezama, prebukira svoju rubriku u planeru sa svim što mu je (ne)potrebno, povremeno se družiti sa studentima koji su trenutno na Erasmus+ razmeni u svom gradu. Stvarno nema pravila.

Fizički vratiti se je lako, ali proces mentalnog prilagođavanja je proces. Proces koji traje. Proces za koji ne postoji recept, jer za život ne postoji recept. Ali, uvek ono ali, post-Erasmus depresija ne treba da bude barijera za odlazak na Erasmus+ razmenu. Naprotiv, dozvolite sebi priliku za novo iskustvo, nove prijatelje, uradite nešto drugačije u svojim studentskim danima jer studiranje nije samo učenje kroz literaturu na fakultetu, dozvolite sebi lekcije koje se pružaju samo jednom u životu. Zgrabite ih!

 

Nataša Radojčić