Sve ono o čemu je zapravo radi u ESN-u, druženje, upoznavanje novih ljudi i sticanje korisnih znanja i iskustava, je ono što su ESNeri radili na Zlatiboru u okviru konferenciji “Let’s Get Mobile“. Na put sam krenuo znajući svega nekoliko ljudi i naravno zapitao sam se kako ću se uklopiti, ali ti problemi su se uz razgovor, rešili već u autobusu. Kada smo stigli na Zlatibor, uz pojačanje u vidu kolega iz Beograda i Niša, zabava je odmah počela. Uz zlatiborski kajmak, pršut i rakiju sve barijere su isto veče bile uklonjene, stranci su brzo „naučili srpski“ i lično mislim da nisu zažalili što su došli u Srbiju. Svi su bili pozitivni a uz muziku je veselje bilo zagarantovano obe večeri boravka. Studenti iz inostranstva su se odmah prilagodili na naš način zabave a jednog od njih sam, zbog naročito emotivnog reagovanja na neke pesme, upitao da li govori srpski? Odgovorio mi je jednostavno ,,I don’t understand a single word“! To dosta govori o tome koliko je put u drugu zemlju zaniljiv, pogotovo kada postoje ljudi koje će te prihatiti.

Nije sve bilo samo druženje, predavanja o značaju i budućnosti Erasmus+ programa su svima dodatno pojačali želju da se aktivno uključe u rad ESN-a i što je najbitnije najavili dobru perspektivu za buduće studente. Za svakoga je bilo po nešto, oni iskusniji su mogli da se informišu bitnim odlukama donesenim na evropskom nivou, manje iskusni su iz prve ruke čuli od starijih kolega kako da napišu motivaciono pismo ili kako izgleda odlazak na razmenu, a strani studenti su podelili svoja dobra i loša iskustva o boravku u našoj zemlji i tako zaokružili celodnevna predavanja i debate.

Posle dva dana svi su bili jako umorni, ali i zadovoljni zbog dobrog vikenda. Studenti koji su došli bukvalno iz svih krajeva sveta, od Kine i Indonezije preko Kariba do Beograda, Novog Sada ili Graca su pokazali koliko je Srbija gostoljubiva i lepa država, i svako od njih kada se vrati u svoju zemlju biće naš najbolji ambasador, a što se tiče mojih kolega iz Srbije i mene, možemo da budemo zadovoljni kako smo obavili ulogu države domaćina i svima omogućili da se, bar donekle, osete kao kod kuće.