Nekada student anglistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a danas full-time ESNer, Tijana Stojanović postala je član novosadske sekcije u januaru 2013. U poslednje četiri godine, obavljala je mnoštvo funkcija, što na lokalnom, što na nacionalnom i internacionalnom nivou. Nedavno joj se završio mandat na mestu Nacionalnog Predstavnika ESN Srbije, i put ju je konačno vratio u Novi Sad u kome jedva da je provodila vreme prethodnih godinu dana. A pre nego je noge odnesu u Berlin na Annual General Meeting cele ESN mreže, izdvojila je malo vremena za nas da bismo joj postavili dva pitanja koja možda na kraju i nisu bila tako jednostavna. Jer kako rečima objasniti koliko ESN menja život? Ali, Tijana je pokušala.

Koliko te je ESN iskustvo promenilo i šta misliš koliko drugačiji bi ti život bio bez ESNa?
Bože, odakle da počnem?!

ESN mi je pružio da sagledam širu sliku. Kroz putovanja, kontakte i informacije koje su mi odjednom bile dostupne, shvatila sam da postoji mnogo više opcija za posao, karijeru i stil života nego što sam ovde u Novom Sadu ikada mogla i da zamislim.

U moru ispita, skripti i seminarskih radova, ESN je bio moj dodir sa stvarni svetom. Naučila sam kako funkcionišu velike organizacije i njihove struktre i hijerarhije, imala sam priliku da preuzmem ozbiljne odgovornosti, a možda najbitnije od svega da steknem prijatelje i kolege iz čitave Evrope i da naučim da radim u timu u multikulturalnoj sredini.

U ESN-u sam imala priliku da puno puta pogrešim i naučim iz svojih grešaka, a to je neprocenjiva prilika. Češće nije bilo jednog ispravnog odgovora nego što ga je bilo i ovo je probudilo moju kreativnost koju nisam ni znala da imam. Da, kreativnost se ne odnosi samo na slikanje ;)
Kroz razne pozicije sam se bavila stvarima koje nemaju veze sa mojoj strukom i toliko sam puno naučila. Sve ovo mi je pomoglo da spoznam sebe i svoje potencijale.

Ne mogu da zamislim svoj život bez ovog iskustva. Verovatno bi bio vrlo prazan i dosadan. Ja sam uvek bila tip osobe koji sanja velike snove, ali kroz ESN sam stekla samopouzdanje, veru i znanje kako da ih i ostvarim.

Šta najviše voliš kod ESNa?
Najviše volim ljude. Ljudi koji se priključe ESN-u su obično progresivni i proaktivni mladi ljudi koji su puni ideja i volje za radom i napretkom. Ja nikada nisam mogla da sedim besposlena i volim kada po tom pitanju nađem sebi slične. Nikada nisam čula za ESN člana kome je dosadno i koji ne zna šta bi sa sobom. ESN članovi su kreativni ljudi koji traže rešenja, a ne izgovore. Iako je ESN prevashodno organizacija koja je tu da se bavi stranim studentima, mene su uvek više interesovali naši volonteri i u njima sam pronalazila motivaciju i inspiraiju.

Pored toga, volim ESN jer ovde radim za viši cilj, za nešto veće od sebe. Znam da svakim svojim i najmanjim radom doprinosim stvaranju tolerantnog društva koje oberučke prihvata kulturološke i sve druge razlike. Ne znam za klasičan posao koji bi mogao da učini da se ovako osećam.