„Piši iskreno zašto želiš da ideš i oni koji to čitaju će prepoznati tvoje želje“

Anja Križan došla je u Novi Sad iz primorskog Portoroža u Sloveniji preko ESN razmene na master studije turizma na Prirodno matematičkom fakultetu. Za šest meseci, koliko joj razmena traje, družila se sa drugim studentima na razmeni, obilazila Beograd, Frušku Goru i okolinu, a sa nama je pričala o svojim iskustvima, utiscima i koliko je važno biti otvoren za nova iskustva.

Reci nam nešto o tvom programu razmene, kako si saznala za njega?

Koleginica mi je pričala o Erasmus Mundus programu, jer nikad nisam bila na razmeni. Bila sam u inostranstvu, ali ne na razmeni, pa sam htela to da iskusim. Opcije su nam bile države koje su bile nekad u Jugoslaviji, tako da smo birale između Srbije, Crne Gore, Bosne, Albanije i - izabrale smo Srbiju.

Ima li neki razlog zašto ste baš Srbiju odabrali? Da li ti se svideo fakultet ili nešto drugo?

Taj master program turizma ima samo tu i u još nekim zemljama. Ali zašto Srbija... Pričali su mi roditelji i ostali kakav je život u Srbiji, da bi bio lep za iskusiti, i da se ovde možda još oseti kako je nekad bilo. Srbija je, barem u očima Slovenaca, otvorena zemlja opuštenih i gostoprimivih ljudi.

Morala si da pišes motivaciono pismo. Imaš li neki savet za nekoga ko hoće na razmenu, na šta da obrati pažnju? Recimo, da li treba izbegavati neke kliše fraze?

Mislim da je najbolje da napišes nešto lično, a ne da kopiraš od ostalih. Mislim da oni koji biraju ko će ići na razmenu znaju kad neko napiše nešto svoje, a kad neko piše nešto što je našao negde na internetu. Najbolje je da pišes iskreno o tome zašto želiš da ideš i da oni koji to čitaju prepoznati tvoje želje.

Neki studenti se nikada ne odluče na razmenu iz raznih razloga. Kako si se ti odlučila na takav korak?

Nije mi bilo teško, pošto ja sam već radila u inostranstvu, u Italiji i Egiptu. Bilo mi je lakše možda i zbog jezika, pošto slovenački i srpski nisu toliko različiti. Ali mislim da je dobro da svi koji idu u inostranstvo dobro pročitaju zakone, sve što treba da urade zbog vize, pošto smo mi imale neku zbrku, ali sve smo sredile. Mislim da nije ništa strašno, možda se tako samo misli zbog papirologije i svega sto moras da uradiš. Kad smo došle, morale smo da se prijavimo u policiju, na univerzitet i to sve, ali to je to. Možda je to tako prve-druge nedelje, ali posle uživaš.

Kakav je bio period prilagođavanja? Koliko se razlikuje studiranje u Sloveniji i Srbiji?

Nije baš tolika razlika. U mom iskustvu, u Srbiji se sve može, čak i kod profesora. Za sve možeš da se dogovoriš, na primer da uradiš ispit ranije ili kasnije ako ne možeš u junu. Tako je i sa jezikom, tu su svi da ti pomognu. U Sloveniji nije tako - ne znam kako je za strane studente pošto nemam iskustva,  ali mislim da je više striktno, barem sa datumima ispita i rokovima za seminarski rad. Ali meni nije bilo teško tu da se prilagodim, super mi je.

Imala si podrsku ESN-a kad si stigla? Da li ste se ti i tvoja drugarica družili sa drugima koji su došli na razmeni preko Erasmusa?

Kad smo došle, ubacili su nas u Fejsbuk grupu Erasmusa i tamo su Erasmusovci koji su došli u Srbiju stalno predlagali da se negde ide i da se nešto radi. I tako smo ponekad išle sa njima u bioskop, na piće, u šetnju... I ESN nam je mnogo pomogao zbog svega, vize, pokaznih za autobus.

Kako ti se dopada Novi Sad, imaš neko omiljeno mesto?

Meni se jako sviđa, više nego Beograd pošto nije velik, a ni mali. Sve možes da obiđeš peške, a imate i dosta prirode, kao i Dunav. Ja nisam neki gradski čovek, dolazim sa sela, tako da mi se to dopada.

Da li imaš još neki savet za one koji bi išli na razmenu?

Ako si otvoren, saznaćeš nešto novo i upoznaćeš ljude. Ako budeš imao strah i neke stereotipe, nećeš toliko uživati u svom iskustvu.